Postoje velike razlike u ceni pilećeg mesa na pijacama u gradovima Srbije, ali i između samih gradskih tržnica.
Tako je, prema poslednjem izveštaju reportera Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS), pileće meso na pijaci Skadarlija u proseku koštalo 290 dinara po kilogramu. Iako se ne bi moglo očekivati, ovo je ujedno bila i najniža cena ove vrste mesa ukupno, gledajući sve pijace u Srbiji.
Istovremeno, pileće meso na Kalenić pijaci, koja je od beogradske Skadarlije udaljena svega nekoliko kilometara, prosečna zabeležena cena pilećeg mesa bila je 400 dinara. I na drugim pijacama u Srbiji cene se razlikuju.
Za kilogram piletine potrošači u Kraljevu i Čačku morali su da izdvoje 300 dinara, a 400 u Pirotu, Vranju, Zaječaru, Somboru, Sremskoj Mitrovici. Najskuplje pileće meso plaćali su građani Loznice – 480 dinara, Smedereva – 460 dinara i Pančeva – 450 dinara po kilogramu.
Rade Škorić iz „Zajednice živinara” kaže za „Politiku” da su te razlike izražene na pijacama, dok u sistemu trgovina nema nigde cene preko 300 dinara za kilogram piletine jer se stalno organizuju akcijske prodaje.
– Razlika je najveća na pijacama i to dosta zavisi koliko je tom gradskom okruženju najbliža proizvodnja. Postoje centri gde je ponuda domaće proizvodnje baš velika i gde se pilići tove isključivo za pijačnu prodaju, za lokalno tržište – objašnjava naš sagovornik. Specifični krajevi su, recimo, Loznica, gde baš i nema značajnije proizvodnje, dok u Valjevu ima. Tako je i u Novom Sadu, recimo, ova vrsta mesa značajno jeftinija nego u Loznici.
Kada je reč o samom sektoru živinarstava, trenutno je specifično da je cena piletine 300 dinara, što je drastično niža od cene svinjskog mesa koja je dostigla i 1.000 dinara po kilogramu.
– Za ovih 40 godina, koliko se bavim poslom, nikada se nije dogodila ovakva situacija na tržištu. Pre pet, šest godina, recimo, razlika između cene pilećeg i svinjskog mesa bila je svega 50 dinara – ističe naš sagovornik i dodaje da odnos ponude i potražnje diktira tu značajnu razliku. Jer, kako kaže, istu soju i kukuruz koriste obe industrije, samo je razlika to što u Srbiji uvek imamo višak pilećeg mesa, čija je cena trenutno izuzetno niska za sve učesnike u proizvodnji.
Prema njegovim rečima, nedostaje nam tržište, to je suština. Imamo višak proizvodnje koji može da bude još veći, zato što praktično nemamo izvoz, što je relativno malo tržište. Svega nešto više od pet odsto ukupne proizvodnje se plasira u dve, tri zemlje u okruženju, ali i tamo je već stigla piletina iz Brazila, Argentine, pa je teško prodati.
– Govorimo o Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Mnogo teže je doći do kupaca, zato što je meso koje sada tamo stiže mnogo jeftinije – napominje Rade Škorić.
