Nova sjajna kometa osvetliće nebo severne hemisfere 12. septembra, a potom oko 17. septembra pre nego što nestane u sunčevoj svetlosti.
Ako kometa "preživi" bliski susret sa Suncem, očekuje se da će biti vidljiva tokom sumraka i to sve do kraja septembra.
Amaterski astronom Hideo Nišimura iz japanskog grada Kagave otkrio ovu kometu. Snimio je ekspozicije koristeći standardni Canon DSLR fotoaparat i telefoto objektiv, a nakon obrade ekspozicija je postalo očigledno da postoji blistavi objekat koji brzo prolazi kroz naš unutrašnji solarni sistem.
"Minor Planet Center" je zvanično potvrdio otkriće i nazvao komenu C/2023 P1 (Nišimura), a slovna oznaka "C" označava neperiodičnu kometu. To znaži da ove vrste kometa potiču iz Ortovog oblaka i mogu ili samo jednom proći kroz Sunčev sistem ili imati orbitalne periode u rasponu od 200 do nekoliko hiljada godina pre nego se vrate u blizinu Sunca.
Prema COBS-u (Comet Observation Database), Nišimura je kategorisana kao "hiperbolična kometa", što sugeriše da ima obilje energije koja je sprečava da bude trajno "uhvaćena" u solarni sistem.
"Posetiće nas samo jednom, a Sunce će delovati kao gravitacijska praćka i poslaće je nazad u duboki svemir nakon što nas preleti", navodi se.
Da bi napustila Sunčev sistem, kometa prvo mora da "preživi" najbližu tačku u odnosu na Sunce. Komete koje prilaze Suncu prvi put imaju veći rizik od raspada, a sudbina Nišimure je krajnje neizvesna.
Kada intenzivna sunčeva svetlost prvi put dođe u kontakt s površinom komete, postaje moguć širok raspon ishoda. Zbog toplote i pritiska koje proizvode Sunce i solarni vetar, kometa u nekim slučajevima može da se otopi i raspadne.
Jedan takav primer je kometa Ison, koja se raspala samo nekoliko nedelja ranije nego što se očekivalo.
Sjaj komete se može dramatično povećati u nekim slučajevima dok prilazi Suncu, toplota pretvara njeno zaleđeno jezgro u prašinu i gas kreirajući dugi rep. Sunčeva svetlost se odbija o taj rep i omogućava nam da vidimo komete sa Zemlje.
Reč je o zelenkastoj nijansi koja je ograničena na glavu komete, a ne na njen rep. To je zbog toga što boja u "glavi" potiče od dvoatomskog ugljenika, reaktivnog molekula koji nastaje kada sunčeva svetlost stupi u interakciju s organskom materijom na površini komete.
Nišimura će 18. septembra biti najbliže Suncu u svojoj orbiti, a ako izdrži radijaciju bez da se raspadne, napraviće krug i krenuti nazad.
Comet C/2023 P1 (Nishimura): Such a strong solar wind. The disconnection event on September 2nd - the spectacular development in a 20-minute animation (RASA 11 QHY600) and 4x80sec red Michael Jäger pic.twitter.com/qf43YqhBbl
— Michael Jäger (@Komet123Jager) September 2, 2023
