Pančevac Dušan Milojkov, dobitnik plakete „Najplemenitiji podvig godine”, više od dve decenije okreće pedale na putevima Evrope, kako bi pomogao lečenje mališana, promovisao biciklizam i ekologiju, ali i piše knjige o lepoti života i dobroti.
Pre gotovo tri godine osmislio je akciju „Biciklom za bebe”, prevalio 8.352 kilometra i prikupio 67.280 dolara. Porodilištu pančevačke bolnice uručio je mobilni i stacionarni inkubator, sto za reanimaciju i tri lampe za fototerapiju, sve za novorođenčad, a onda je njemu uručena plaketa „Najplemenitiji podvig godine”.
Pančevac Dušan Milojkov samo trenutno miruje u gradu na Tamišu, posle vožnje na svim podlogama i nadmorskim visinama u devet zemalja, Srbijom, Crnom Gorom, Slovenijom, Republikom Srpskom, Italijom, Francuskom, Španijom, Portugalijom do Belgije, 65 dana na dva točka.
Povezuje rotarijance širom Evrope
Pedale okreće, uvek u humanoj misiji, a ovoga puta, bilo je to za otkucaje srca klinaca rođenih u južnom Banatu i to nije mogao sam. Rotari klub Pančevo ga je prvi spremno podržao, potom Rotari fondacija distrikta Srbija i Crna Gora, da bi njegovu akciju „Biciklom za bebe” podržali i rotarijanci širom Starog kontinenta, pa i USAID, širim projektom „Srca Evrope” koji se realizuje u 12 zemalja.
„Gradim most saradnje rotari klubova Evrope, i karika sam u dugačkom humanom lancu. Dolazio sam do njih, oni su mi obezbeđivali logistiku, a što je najvažnije, uplaćivali donacije za kupovinu aparata. Čak je i organizacija USAID izdvojila značajna sredstva, iako nisam vozio po Americi, dok sam zbog pandemije bicikl prinudno parkirao, pa je ostala neostvarena ruta od Brisela do Moskve od 4.800 kilometara i dalje do Istanbula. Uspeo sam ipak da i tako omogućim presađivanje oba bubrega jednoj devojčici, a sakupljao sam novac i za završetak Hrama Svetog Save”, podseća Milojkov.
Svoje životno putovanje na dva točka počeo je pre dve decenije s Hilandara. Kiša, sunce, vetar pratili su ga u tri etape do Brisela, a ni od tada nije mirovao, pa uz kraće biciklističke ture, tek da zadrži fizičku formu, mentalnu kondiciju je održavao pisanjem devetnaeste knjige o svojim putešestvijima. Na pitanje koliko kilometara ima u gumama, podseća da ekvator ima 40.000 kilometara, a da ga je on prešao tridesetak puta.
„Dok sam na putevima širom Evrope, svašta mi je na pameti. Razmišljam o prošlosti, budućnosti, sadašnjosti, ali ima i mnogo toga što vidim, pa često zastanem, sednem ispod drveta, na obali mora, u planini i pišem teze na papirićima, na salvetama, ostavim ih u telefonu. To je neki moj životopis, jer čovek mora iza sebe da ostavi nešto. Svaka knjiga je protkana mojim porukama o lepoti života, humanosti i dobroti, ali tu je i promocija biciklizma i ekologije”, objašnjava Dušan.
Tako više od dve decenije i njegove knjige imaju misiju više. Prethodna je prodata u 1.000 primeraka, a novac je otišao za lečenje malog Mihajla koji ima cerebralnu paralizu.
Do češke prestonice
I ova koja deli naziv čitavog projekta „Biciklom za bebe” ići će put Srbije, a još jedna s putovanja u Prag je u pripremi. Do češke prestonice vozio je prošle godine kako bi podržao projekat izgradnje biciklističke staze od Bele Crkve do Češkog sela, za koju je novac spreman da izdvoji region Usti na Labi.
„Moja filozofija je sledeća: provozam se, uživam u životu u tim trenucima, vratim se živ i zdrav i onda preko zime pišem knjigu, a od toga vajde ima neko dete kome treba lečenje. Posebno mi je važno i drago što su kupovinom moje knjige deo ove priče moji prijatelji i ljudi koji cene i poštuju ovo što radim. To je istinsko bogatstvo. Odužim se tako što se njihova imena nađu među koricama, a meni je puno srce što smo svi na istom zadatku”, kaže Milojkov.
Elektrotehničar na biciklu
Iako je Banaćanin, koji voli svoj kraj, Milojkov priznaje da sanja planine, još od petog osnovne, kada je odlučio da će do Slovenije biciklom.
Pitanje za njega je i kako jedan elektrotehničar u duga putovanja uklapa poslovne obaveze, a odgovor je, kaže, jednostavan – dnevno prolazi mnogo kilometara i tako potroši godišnji odmor. To su, dodaje, ekstremni izazovi za koje morate biti zdravi duhom i u dobroj kondiciji. Zato i kad nije na putu, pedale okreće svakodnevno, i zimi i leti, i na radnom mestu pređe bar petnaestak kilometara.
„Održavam pumpe za otpadne vode u kovinskom komunalnom preduzeću. Imamo ih na 16 punktova, a da bi ih obišao ne idem autom, već biciklom i kad bi mi dali drugi prevoz, zahvalio bih i odbio. Zapravo, ja stalno promovišem biciklizam i ekologiju, jer će nas, pre ili kasnije, budući naraštaji pitati: Šta ste nam to ostavili?”
